Mitschrift

Raskidanje radnog odnosa

Radni odnos može se raskinuti na nekoliko načina, a o pravima i primanjima nakon raskida odlučuje kako i kada je do njega došlo.

U ovom StartWien-videu ćemo vam predstaviti zbog čega su važni rokovi za davanje otkaza i o čemu morate obavezno voditi računa.

Kako se može raskinuti radni odnos?

Radni odnos se može raskinuti:

kada istekne period na koji je bio ograničen,

ako poslodavac zaposlenom izrekne otkaz,

ako zaposleni poslodavcu da otkaz,

ako se dve strane sporazumeju o prekidu,

ako poslodavac otpusti zaposlenog,

ako zaposleni prevremeno istupi iz radnog odnosa,

ili stupanjem u penziju.

Otkaz se može dati usmeno ili pismeno. Zaštitu od otkaza (Kündigungsschutz) imate kao trudnica, tokom porodiljskog odsustva, ili ako ste član saveta preduzeća koji zastupa interese zaposlenih (Betriebsrat). Pri davanju otkaza, moraju se poštovati rokovi do stupanja na snagu i datum prestanka radnog odnosa.

Otkazni rok (Kündigungsfrist) predstavlja vremenski period između izricanja/davanja otkaza i stvarnog završetka radnog odnosa. Datum otkaza (Kündigungstermin) je dan na koji radni odnos zaista prestaje – na primer, krajem sedmice za isplatu ili krajem meseca.

Otkaz od strane poslodavca i sporazumni raskid radnog odnosa

Ako vam se izrekne otkaz, ili ga sami izreknete usmeno, obavezno to sačuvajte i u pisanoj formi. Rok za stupanje otkaza na snagu obično je mesec dana, ali može biti i duži. U slučaju jednomesečnog roka, otkaz mora biti izrečen ili dostavljen preporučenom poštom do poslednjeg dana prethodnog meseca.

Ako vam firma izrekne otkaz, imate pravo na tzv. dane za traženje novog posla (Postensuchetage) za vreme otkaznog roka. Firma vam mora osigurati prikladno vreme za traženje posla.

Ako lično date otkaz, morate se i sami pridržavati roka. Ako je u radnom ugovoru definisan rok od mesec dana, vaš pisani otkaz mora stići firmi do poslednjeg dana prethodnog meseca.

Ako imate preduslov, nemate pravo na pomoć za nezaposlene u prvih 4 sedmice nakon otkaza, ali ste još 6 sedmica zdravstveno osigurani.

Pažnja! Ako se ne pridržavate otkaznog roka i prestanete dolaziti na posao, možete izgubiti razna prava, pa čak morati platiti odštetu svojoj firmi.

U slučaju sporazumnog raskida radnog odnosa (einvernehmliche Auflösung), obe strane moraju biti saglasne o raskidu radnog odnosa i tu nema propisanih rokova i termina.

Samostalno davanje otkaza, otpuštanje i prevremeni raskid

Prevremeni raskid radnog odnosa (vorzeitiger Austritt) nastaje ako momentalno okončate radni odnos. Za to morate imati opravdani razlog – na primer, ako vam posao ugrožava zdravlje ili vam firma ne isplaćuje platu. Svoja prava možete ostvariti i putem suda ako je to neophodno.

Otpuštanje (Entlassung) je trenutni raskid radnog odnosa od strane poslodavca. Razlozi mogu uključivati odbijanje izvršavanja radnih naloga, krađu ili proneveru.

Ako je otpuštanje pravno valjano, ne dobijate dodatne plate i kažnjeni ste sa 4 sedmice pauze pre eventualnog početka primanja pomoći za nezaposlene.

Ako je raskid radnog odnosa prošao u svađi i neslaganju, možete se obratiti Sudu za radna i socijalna pitanja (Arbeits- und Sozialgericht). Radnička komora (AK) može zastupati svoje članove delimično besplatno.

Moj predlog: Obavezno beležite koliko ste sati svakog dana radili, koliko ste dana odmora iskoristili i koliko prekovremenih sati imate. Ako završite na sudu, šanse su vam veće uz više svedoka i dokaza.

Traženje posla preko AMS-a i penzija

Osobe koje traže posao mogu se javiti Servisu radnog tržišta (AMS). AMS ima sledeće zadatke:

pomaže vam u traženju posla,

šalje vas na kurseve za dalje obrazovanje,

isplaćuje pomoć za nezaposlene i pomoć za slučaj nužde (Arbeitslosengeld und Notstandshilfe).

Pomoć za nezaposlene dobijate ako ste tokom poslednje dve godine radili bar 52 sedmice osigurani protiv nezaposlenosti. Iznos pomoći iznosi malo više od polovine vaše prethodne neto plate. Za vreme primanja pomoći, dalje vam se uplaćuju zdravstveno, penzijsko i osiguranje za slučaj nesreće na radu.

Pažnja: Nezaposleni koji primaju pomoć od AMS-a moraju za to vreme boraviti u Austriji, biti nezaposleni, sposobni i voljni da prihvate novo radno mesto.

Promena posla u modernom svetu rada je uobičajena. Osobe koje su napunile 65 godina (muškarci, a za žene se potrebna starost povećava postepeno do 2033. godine) i imaju dovoljno radnog staža u Austriji, imaju pravo na starosnu penziju (Alterspension).

Za bliže informacije o visini penzije i preduslovima obratite se Radničkoj komori (AK) ili proverite svoje penzijsko konto.