Mitschrift

Radni ugovori, potvrda o radu i plaćanje

Kakvi radni ugovori postoje? Šta mora stajati na potvrdi o radnom odnosu (Dienstzettel)? Kako je regulisana plata? Na ova pitanja dobićete odgovore u ovom StartWien-videu!

Vrste radnih ugovora

Radni ugovor može se zaključiti usmeno, u pisanoj formi ili prećutno – na primer, preuzimanjem plaćenih radnih zadataka.

Moj savet:

Insistirajte na tome da se ugovor sklopi u pisanoj formi, ali pre toga proverite da li je reč o ozbiljnoj firmi!

Postoje vremenski ograničeni i neograničeni radni ugovori. Posebne forme ugovora uključuju ugovor o delu (Werkvertrag) i ugovor o slobodnoj delatnosti za jednu firmu (freier Dienstvertrag).

Ugovor o delu: Ovim ugovorom radite samostalno i obavljate određeni posao za svog ugovornog partnera (npr. kreiranje veb-stranice kao programer). Radite kada, gde, koliko i kako želite, ali morate lično isporučiti gotov proizvod i sami se osigurati.

Ugovor o slobodnoj delatnosti za jednu firmu: Ovaj ugovor je kombinacija ugovora o delu i radnog ugovora. Obavezujete se na izvršavanje usluge bez stalnog zaposlenja u firmi. Na primer, redovna briga o postavljenoj veb-stranici. U ovom slučaju ste socijalno osigurani i neko vas može zastupati u obavljanju zadataka.

Ako ste zaposleni „za stalno“, nastaje radni odnos. Ugovor o radu reguliše najvažnija prava i obaveze ugovornih strana (vas i firme). Po zakonu, obavezno je da dobijete bar potvrdu o radnom odnosu.

Šta stoji u „Dienstzettel“-u?

Potvrda o radnom odnosu mora vam biti izdata prilikom stupanja na rad. Dienstzettel sadrži važne odredbe ugovora o radu, kao što su:

Ime i adresa (vaša i od firme)

Početak radnog odnosa i njegovo trajanje (da li je vremenski ograničen ili nije)

Opis vaših radnih zadataka

Mesto gde radite

Rokovi i termini za otkaz

Plata: osnovna plata, 13. i 14. plata, premije

Datum isplate

Broj dana godišnjeg odmora

Dnevno i sedmično normalno radno vreme

Kolektivni ugovor koji se primenjuje za vašu branšu

Dienstzettel mora biti zvanično potpisan, dakle imati pečat i potpis rukovodioca.

Pažnja:
Firma vas pre početka rada mora prijaviti kasi za zdravstveno osiguranje i uručiti vam potvrdu socijalnog osiguranja! Osobe koje su zaposlene ispod granice primanja za plaćanje doprinosa osigurane su samo protiv nezgode na radu. Osobe zaposlene na skraćeno i puno radno vreme (Teilzeit- und Vollzeitarbeit) osigurane su uz to još i zdravstveno, za penziju i za slučaj nezaposlenosti.

Zahtevajte uvek da odmah posle početka radnog odnosa u pisanoj formi dobijete Dienstzettel i Anmeldebestätigung!

Brutto i netto plata

Visina plate zavisi između ostalog od vaših kvalifikacija, radnog i kolektivnog ugovora. Radnička plata se zove „Lohn“, a službenička „Gehalt“. Premije i prekovremeni sati mogu doći dodatno uz osnovnu platu, kao i „Urlaubs-“ i „Weihnachtsgeld“. Ove dodatne plate se isplaćuju većinom u junu i novembru, manje su oporezovane i nazivaju se 13. i 14. plata.

Pažnja:

Posebne plate (Sonderzahlungen) nisu zakonski propisane. Njih dobijate samo ako tako piše u vašem radnom ugovoru ili u kolektivnom ugovoru za vašu branšu.

Suma svih vaših primanja naziva se obeštećenje za rad (Entgelt) i mora biti regulisana ugovorom. Firma automatski od brutto plate oduzima porez na platu (Lohnsteuer) i doprinose za socijalno osiguranje (Sozialversicherung), koje šalje poreskim vlastima i zdravstvenom osiguranju. Ono što preostane isplaćuje vam se na račun kao netto plata.

Moj savet:

Podnesite posle isteka svake kalendarske godine poresku prijavu Finanzamt-u. Ona se zove Arbeitnehmerveranlagung. U tom slučaju Vam se iznova obračunava porez na platu i moguće je dobiti novac nazad od Finanzamt-a.