Mitschrift

U Austriji, iako obavezno školovanje traje devet godina, obaveza obrazovanja važi do navršene 18. godine. Stoga tinejdžeri već sa 14 godina moraju doneti važnu odluku: Kako ću se dalje školovati? Preporučujemo da u ovom procesu uzmete u obzir želje i lična interesovanja Vašeg deteta.

Posle četiri razreda osnovne škole, odnosno posle završene Volksschule, i četiri godine u takozvanoj srednjoj školi (viša osnovna) ili u nižoj gimnaziji (Gymnasium – Unterstufe), dolazi deveti razred. Ova obavezna deveta godina školovanja je ključna za dalji obrazovni put.

Koji tip škole Vaše dete može da odabere? Ako ima dobre ocene, sa 14 godina može preći u prvi razred više gimnazije (AHS Oberstufe). Ukoliko već zna koje zanimanje želi da izuči, dete ima mogućnost upisa u srednju stručnu školu (berufsbildende Schule). Ako još nije sigurno šta će dalje, Vaš sin ili ćerka može provesti deveti razred u politehničkoj školi (Polytechnische Schule). „Das POLY“ nudi praktičnu profesionalnu orijentaciju i često predstavlja odskočnu dasku za upis na zanat.

Da bi dete započelo zanat, mora imati najmanje 15 godina, završiti deveti razred i pronaći firmu u kojoj će obavljati praksu. U Austriji postoji preko 200 različitih zanata, od optičara do zubnog tehničara. Detaljan pregled zanimanja možete pronaći putem Privredne komore (Wirtschaftskammer), Zavoda za zapošljavanje (AMS) i Ministarstva privrede (Wirtschaftsministerium). Školovanje za zanat obuhvata 80% prakse u firmi, a ostatak vremena provodi se u zanatskoj školi. Ovo obrazovanje traje uglavnom tri godine i završava se polaganjem zanatskog ispita. Po završetku zanata (Lehrabschluss), mladi imaju dobre šanse za zapošljavanje, a postoji i mogućnost da završe stručnu maturu (Berufs-Matura).

Mladi koji nakon navršene 14. godine žele nastaviti školovanje mogu birati između raznih škola: gimnazija (viši razredi - Oberstufe Gymnasium/AHS), viših srednjih škola (Berufsbildende Höhere Schule - BHS) ili srednjih stručnih škola (Berufsbildende Mittlere Schule - BMS). U gimnaziji se školovanje nastavlja još četiri godine i završava polaganjem mature. Osim opšteg obrazovanja, gimnazije nude različita tematska usmerenja, kao što su sport, jezici i muzičko obrazovanje.

Viša stručna škola (Berufsbildende Höhere Schule - BHS) traje pet godina i takođe se završava maturom. Postoji nekoliko vrsta takvih škola: Viša tehnička škola (HTL) koja nudi elektrotehniku, informatiku ili mašinstvo, Viša privredna škola (HLW) sa fokusom na gastronomiju i turizam, i Trgovačka akademija (HAK) koja se bavi privredom i ekonomijom. Srednje stručne škole (Berufsbildende Mittlere Schulen) traju tri godine i ne završavaju se maturom. One obuhvataju škole za trgovinu, hotelijerstvo, poljoprivredu i socijalne službe. Više informacija možete pronaći u Bečkom školskom vodiču (Wiener Schulführer) ili na „Danu otvorenih vrata“ u željenoj školi.

Obrazovni putevi mogu biti veoma raznoliki, što ćemo ilustrovati na dva primera. Ivo, nakon četiri godine u nižoj gimnaziji, s 14 godina mora odlučiti da li će ostati u gimnaziji, upisati srednju stručnu školu ili provesti devetu godinu u POLY i potom odabrati neki zanat. Ivo je izabrao zanatski put, pronašao praksu u elektro-preduzeću i započeo učenje za elektroinstalatera. Sa 18 godina, Ivo je već dobio posao, jer su elektroinstalateri veoma traženi.

Lejla se sa roditeljima doselila u Beč sa 12 godina, gde joj je Direkcija za obrazovanje dodelila mesto u srednjoj školi. Nakon završetka te škole, Lejla je, poput Iva, morala odlučiti šta dalje. S obzirom na njeno interesovanje za ekonomiju, razmatrala je trogodišnju trgovačku školu (Handelsschule), srednju stručnu školu sa fokusom na hotelijerstvo i gastronomiju (HLW), ili petogodišnju Trgovačku akademiju (Handelsakademie). Lejla je odabrala Trgovačku akademiju, koju je završila sa maturom, i sada može ili odmah započeti rad u banci ili nastaviti studije.

Za mlade ljude u Beču, stare između 15 i 25 godina, koji su novopridošli, postoji takozvani Omladinski koledž (StartWien Jugendcollege). Tu se mogu pripremiti za daljnje školovanje ili zapošljavanje. Na ovom koledžu mogu steći certifikat o znanju nemačkog jezika na nivou B1, pripremiti se za završetak škole ili budući zanat, kao i ojačati znanja u oblasti digitalizacije. Ostale informacije dostupne su na web stranici StartWien i u pratećem tekstu uz ovaj video.