Mitschrift

Austrijski obrazovni sistem – pregled

Kako da prijavim dete za vrtić? Koje vrste škola postoje? Koje su mogućnosti za obrazovanje mog deteta? Ja sam Goran Novaković i u ovom StartWien-videu želim Vam ukratko predstaviti obrazovni sistem u Austriji.

Vrtić i briga o deci od rođenja do 6. godine

Da počnemo s najmlađima! Ako imate dete staro između 0 do 3 godine, možete ga dati u jaslice (Kinderkrippe). Za decu od 3 do 6 godina na raspolaganju vam je vrtić (Kindergarten). Postoje i takozvane zamene za mamu/tatu, dakle osobe koje privatno čuvaju decu u grupi do njihove 6. godine (Tagesmütter und Tagesväter). U vrtiću se podstiču sposobnosti Vašeg deteta i nudi mu se podrška. Tamo Vaš sin ili ćerka stiču prijatelje i pripremaju se za polazak u školu. Priprema u vrtiću je toliko važna da ga svako dete mora posećivati godinu dana pre polaska u prvi razred. Ova zakonom propisana godina u vrtiću zove se „verpflichtendes Kindergartenjahr“. U Beču su vrtići i škole besplatni. Ako dete želite prijaviti za vrtić, prvo od nadležnog Magistratskog odeljenja 10 morate dobiti registarski broj. Savetujem vam da svoje dete obavezno prijavite na vreme! Najbolje je da to uradite godinu dana ranije. Više informacija o tome naći ćete u našem videu „Vrtić i briga o deci“.

Školska obaveza i vrste škola za decu i mlade od 6 do 18 godina

Posle vrtića slede prva četiri razreda osnovne škole (Volksschule). U Austriji deca moraju imati najmanje 9 završenih godina školovanja. Pošto je obrazovanje od velike važnosti, za mlade postoji obaveza daljeg obrazovanja do navršene 18. godine. Da pogledamo dva primera:

Ivo uči za elektro-instalatera. Posle četiri razreda osnovne škole i četiri razreda niže gimnazije, Ivo je otkrio svoj talenat za zanat. Zato je odlučio da devetu godinu školovanja provede u Politehničkoj školi. Tamo je upoznao razna zanimanja i odlučio da postane elektro-instalater. Ivo već sa 18 godina zarađuje svoj novac.

Lejla ide u trgovačku akademiju (Handelsakademie). Devojčica je s 12 godina s porodicom došla u Austriju. Na osnovu svedočanstava iz domovine, Bečka direkcija za obrazovanje dodelila joj je mesto u nižoj srednjoj školi (Mittelschule, 5. do 8. razred). Na početku je morala na dodatnu nastavu iz nemačkog (Deutschförderunterricht), pa je brzo naučila jezik. Posle završene osme godine školovanja u nižoj srednjoj školi, Lejla se odlučuje za takozvanu višu stručnu školu privrednog smera (Berufsbildende Höhere Schule mit Schwerpunkt Wirtschaft). Nju završava s maturom, pa može da bira između posla u banci ili u nekoj trgovinskoj firmi i studiranja. Putevi Lejlinog školovanja nam pokazuju koliko je obrazovni sistem u Austriji raznovrstan. S jedne strane se podstiču interesovanja dece, a s druge se nude različita težišta obrazovanja. Posle prva četiri razreda osnovne (Volkschule) deca se opredeljuju ili za takozvanu srednju školu (višu osnovnu) ili za nižu gimnaziju, obe od petog do osmog razreda (Mittelschule und Gymnasium-Unterstufe). Posle osam razreda škole deci s 14 godina na raspolaganju stoje sledeće škole: srednja stručna škola, politehnička škola ili viša gimnazija (Berufsbildende Schule, Polytechnische Schule, Gymnasium-Oberstufe). O tipovima škola informacije ćete naći u videu „Obrazovanje i zanati za mlade“ (Bildung und Lehre für Jugendliche).

Studiranje i obrazovanje odraslih od 19 do 99 godina

Mladi koji polože maturu mogu da studiraju na nekoj višoj školi ili na univerzitetu (Fachhochschule, Universität). Svako ko stekne stručno obrazovanje, znatno poboljšava svoje šanse za zapošljavanje. Ali za sve ljude važi: I društvo i radno tržište se neprestano menjaju, tako da je „doživotno učenje“ od najveće važnosti. Ko želi da poboljša svoje šanse za zaposlenje, može da nadoknadi maturu, nastavi sa školovanjem ili da završava kurseve na Narodnim univerzitetima (Volkshochschule). Jer kao što znamo, čovek nikada ne prestaje da uči.