Korisne informacije Radničke komore
Šta je "radni odnos" (Arbeitsverhältnis)?
U slučaju postojanja radnog odnosa zaposleni se obavezuje da će za poslodavca obavljati poslove, a poslodavac da će mu za to plaćati naknadu/platu. Ugovor o radu ne mora se zaključiti pisanim putem, dovoljan je već i usmeni sporazum o gore navedenom! Ne postoji, dakle, pravo na dobijanje pisanog radnog ugovora.
Ukoliko se radni odnos zaključuje na duže od mesec dana poslodavac, međutim, ima obavezu da zaposlenom izda tzv. Dienstzettel, odnosno popis prava i obaveza na temelju radnog odnosa.
Poslodavac nadalje ima obavezu da zaposlenog Zavodu za zdravstveno osiguranje (Krankenkasse) prijavi pre stupanja u radni odnos i da mu da kopiju koja tu prijavu potvrđuje.
Novčana naknada (plata)
Zaposleni imaju pravo na novčanu naknadu za obavljeni posao (Entgelt). Iako se ta naknada mora ugovoriti između poslodavca i zaposlene osobe, ipak postoje najniže plate koje su utvrđene takozvanim kolektivnim ugovorima, tako da ugovoreni iznosi ne smeju biti niži od njih. Kolektivne ugovore za pojedine branše potpisuju sindikat kao zastupnik zaposlenih i Privredna komora kao zastupnica poslodavaca.
Većina zaposlenih u Austriji pored normalne plate dobija i tzv. posebne plate, odnosno naknade za godišnji odmor i Božić (Urlaubs- und Weihnachtsgeld). Pravo na dobijanje tzv. 13. i 14. plate postoji, međutim, samo u slučaju da je to regulisano kolektivnim ugovorom, ili ako je dodatno utvrđeno ugovorom o radu.
Šta se događa u slučaju da zaposleni ne može raditi zbog bolesti?
Ukoliko su zaposleni na bolovanju ("im Krankenstand"), poslodavac za njih mora plaćati najmanje 6 nedelja punu platu i četiri nedelje polovinu, jer za to vreme ljudi na bolovanju imaju pravo na isplatu pola plate od Zavoda za zdravstveno osiguranje.
VAŽNO: Ako se razbole, zaposlene osobe moraju odmah javiti poslodavcu (npr. telefonom ili faksom) da ne mogu doći na posao ("Mitteilungspflicht" / "Obaveza prijavljivanja").
Zaposleni moraju doneti i lekarsku potvrdu ukoliko to njihov poslodavac zahteva.
Ako ne jave na vreme da su bolesni ili ne donesu lekarsku potvrdu, zaposleni (do trenutka javljanja/podnošenja potvrde) nemaju pravo dobijati naknadu za bolovanje.
Šta treba učiniti ukoliko poslodavac zaposlenom ne isplati platu?
U tom slučaju zaposleni moraju preporučenim pismom poslodavcu poslati zahtev za isplatu zaostale plate. To je važno zbog toga što u kolektivnim i radnim ugovorima stoji da se pravo na dobijanje plate gubi ukoliko se ona u određenom roku ne zahteva pismeno. Ko ne zna kako se to radi, treba se o tome telefonom raspitati u AK.
Imaju li zaposleni pravo na plaćeni godišnji odmor?
Svaka zaposlena osoba ima pravo na najmanje 5 nedelja plaćenog odmora godišnje. Tokom prvih šest meseci radnog odnosa dani odmora se dobijaju u skladu s proteklim vremenom zaposlenja, a od 7. meseca nastaje pravo na celokupan odmor u trajanju od 5 nedelja.
Godišnji odmor se svaki put mora ugovoriti između poslodavca i zaposlene osobe. Poslodavci zaposlene ne mogu "prinuditi" da koriste odmor, kao što ni zaposleni bez saglasnosti poslodavca ne smeju otići na odmor.
Radno vreme
U Austriji normalno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno, iako je u mnogim kolektivnim ugovorima već skraćeno, na primer, na 38,5 sati u nedelji.
Ako zaposleni rade više od 40 sati, onda se radi o prekovremenim satima, za koje se dobija najmanje 50% više novca.
Otpremnina
Poslodavac za svakog zaposlenog uplaćuje 1,53 odsto bruto-plate nekoj od za to nadležnih blagajni (betriebliche Vorsorgekasse). Nakon najmanje 3 godine uplate zaposleni može tražiti da mu se tako ušteđen novac isplati, ukoliko se radni odnos raskine sporazumno ili ako mu poslodavac da otkaz.
Ukoliko zaposleni sam da otkaz onda nema pravo na isplatu otpremnine. U tom slučaju novac ostaje u blagajni sve do nekog kasnijeg trenutka raskidanja radnog odnosa na neki od gore navedenih načina.
Grad Beč | Komunikacija i mediji (Magistratsko odjeljenje 53)
Formular za kontakt
